top of page
Search
  • Writer's pictureAdmin

Последњи клин у ковчег поморства у Србији ?

Ко су заправо поморци у Србији? Како су успели све сами? Како прелазе све препреке да би обезбедили егзистенцију својој породици?


Поморце чини неколицина људи у Србији која заправо и нема кућу и сталну адресу, људи који живе од укрцаја до укрцаја, у вечитом страху да ли ће поново моћи да се укрца, посао без гаранције, без прецизног радног времена, посао без Нове Године, Божића, рођења детета, губитка најближих.. Људи који оду у Јануару а врате се у Септембру, мислећи да се ништа није променило а стварност је да по повратку ништа није исто! Све се променило, деца расту, године пролазе...


Како су успели сами? Само својом упорношћу, без помоћи државе, институција, надлежних органа који би требали да им се „нађу“. Радећи по страним компанијама без гаранција да ће бити исплаћени или да неће постати још један случај напуштеног поморца, остављеног у некој далекој земљи или заглављени на броду напуштеном од стране бродара.. Да, и то са знањем да његова држава нема институцију и стручни кадар који би се нашли да му помогну у том тренутку, које би могли да позову.

И сами су се изборили да постану Капетани, Управитељи, Официри, прекаљени ноштроми и морнари, морски вукови!

Људи који представљају своју земљу на начин на који ни један амбасадор не би могао. На крају се врате кући и породици, у своју државу верујући да им је ту сигурна лука.


И сав тај спокој се распрши једном плавом ковертом урученом од државе која уопште не препознаје поморство као професију и поморце као вредне људе, који раде на другом крају света, који негде плове између живих и мртвих, нит` тамо нит`вамо, далеко од цивилизације и нормалног начина живота каквог уживају оне групе радника међу које нас држава тренутно сврстава.


Без статуса, без помоћи. Да ли је икада нека државна установа помогла неком поморцу који је био заробљен негде без хране, без плате? Не, није нити има механизме за то, али зато има механизме да завуче руку у наш џеп, и то прилично дубоко, да наплпати немилосрдан порез иако закон помиње 183 дана ван граница Србије. Фамозна 183 дана дефинисана тако да нико не жели да их до краја разјасни! Узимајући за пример скоро све државе у Европи којој званично тежимо, поморци који су радно ангажовани преко 183 дана су ослобођени плаћања пореза.

Када ће неко покушати макар да препише закон тих земаља ако већ не могу сами да га донесу, да коначно и ти поморци могу нормално да живе не плашећи се шта ће их сачекати код куће после толико радних месеци без дана одмора, после толико месеци за које једино ми знамо како су тешки и напорни били.


Успеси државе на очувању и уређењу поморства у Србији


Осврнућемо се на само неке од потеза државе на „уређењу“ области поморства у Србији:


- Укинуто држање обука за основне бревете ( Б1Б2 курс ).

- Укинут поморски смер у Школи за бродарство, бродоградњу и хидроградњу у Београду.

- Давање лиценци неким приватним школама, без поморачке традиције, што се показало као веома користан потез, барем за оне који су баратали ковертама, само што те коверте нису биле плаве као ове које ми примамо данас.

- Оглушивање надлежних органа и Владе Србије о све препоруке и захтеве Удружења да се поморци прогласе кључним радницима у време пандемије корона вируса.

- Пуштање у продају поморских књижица препуних грешака, како правописних тако и садржајних.

- Нерегулисање рада постојећих тренинг центара на територији републике Србије који обуку држе у републици Србији а издају сертификате суседних земаља ( Хрватске, Словеније.. ). Да ли ће се надлежни органи икада позабавити законитошћу ових поступака?

- Као шлаг на торту ћемо навести одлуку да се крене у ретроактивну наплату пореза на доходак помораца а да ни један једини корак није учињен на дефинисању статуса помораца, како би поморци коначно били препознати од стране система и добили шифру делатности, барем за почетак.


Ове плаве коверте су нас затекле раштркане по далеким морима и океанима широм света, и тренутно нам нико не може помоћи до сами себи. Добра ствар у свему је да се будимо, да постајемо још сложнији у постизању наших интереса и да сви заједно не волимо неправду!

Обавештења о даљим корацима и акцијама објављиваћемо на сајту Удружења


За крај, желимо вам срећан празник и славу Свети Никола, заштитника помораца и путника. Ко зна, можда има неке симболике у томе што се држава сетила 2 дана пред овај празник да нам плавом ковертом честита славу, ипак мисле на нас.


Наставиће се...


УО УПРС

2,587 views0 comments

Recent Posts

See All

Comments


bottom of page